Боривој Рашуо: Недоглед, Београд, 2008.

Време живљења - искушења сведочења

Боривој Рашуо: "Недоглед", Београд, 2010.

Недоглед одређује место (или стање?) које поглед не може да досегне и које се само може домислити и имагинацијом учинити стварним али тиме се не отвара простор апроксимацијама, напротив. Запис о нечему што око не може довидети не остварује увек значење невидела-недогледа, зато што само интимни поетски запис домишљава и постаје слика у времену без знакова. Слика коју може испунити само стрепња, стид (на коме песник инсистира као на немоћи етичког утицаја) и поетско знање песме и познања света. Отуда пут до недогледа није пут до „обећане земље“ већ пут успостављања духовних суштина, јер одлазак је увек по мало умирање – митизирање.

Читалац из ове књиге неће понети готове, огољене и априористичке тезе намењене стварању апаратних мисли и слика. Пре свега биће подстакнут да поезију и културу посматра у њиховој сложености, динамичној измењивости и вишезначности у интелектуалној авантури којом га песник води.

Петар В. Арбутина

Билост

Билост света још живи у мени
Свако рођен као предак био
Непознатом најрадије стреми
Толко јаче што је јаче крио.

Живот никад не стаје на пола
Кад застане увек је целина
Уздах први носилац је бола
Смрт животу увек осовина.

Окретање знак је да се врти
Чак и оно што у месту стоји
Живот ништа ако није смрти
Мало онај ко се од ње боји.

Љубав I

Све што младост не успе да појми
Зрело доба схвата са лакоћом
Само оно што исикуство дојми
Носи живот његовом пуноћом.

Љубав није ако не разара
Спокој који у нама постоји
Само љубљен моћан и да ствара
Покрет позна онај ко настоји.

Нема среће ако патња брани
Да се други осети из цела
Љубав кадра сита да нахрани
И расцвета потпуно увела.

Љубав V

Љубав оно што нам изненада
И у трену немереном дође
Љубав израз непојамног склада
Она траје чак и када прође.

Тешко оном кога заобиђе
Коме никад биће не походи
Патник дуже на кога не сиђе
Ком се она никад не догоди.

Запретана када се објави
Мења све што до тада бива
Љубав јача само од љубави
Она мера свему што се снива.

Недоглед

Никада нисам више знао
А мање се него сад трудио
Свакоме сам од себе све дао
При том ником нисам нудио.

Све што познах у погледу стаје
Недоглед је једино имање
Ко нестаје у вечности траје
Довољно и толико знање.

Крајња мера дата у почетку
Залуд жеља да се дуже буде
Оно прво видно на послетку
Све остало саму су заблуде.

Уочавање

Чији поглед из Космоса иде
Види себе у небеском лику
Од светлости начас обневиде
Таму ишту да уоче слику.

Без разлике вид нема силину
Светлост сама ка слепилу води
Свако позна своју постојбину
Свето место у којем се роди.

Без тог знака лако се залута
Залуд Сунце ако ноћи није
Нико није без властита пута
Тајну Небо за Небљане крије.

Одвајање

Нема среће када нема туге
Тек заједно целина постају
Што је једна ако нема друге
Једа другој пуни смисо дају.

Живот није кад није из цела
половичност увек ускраћење
Све под небом плод Божијег дела
Које чека своје васкрсење.

Васкрсење основна утеха
Свему што се своме крају ближи
Живот није кад није без греха
Човек увек од Бога је нижи.

Бог

Бог је мера свему што постоји
Он је основ и право почело
Све што јесте са Њим се удвоји
Космос цели Божије је дело.

Нема ничег што је Њему изван
Потпуност је Њему особина
Небо чува свеколики план
Свет је овај Божија вештина.

Овај захват израз је немоћи
Да се сила од Неба прихвати
За никога нема ни помоћи
Ко не може речено да схвати.

Признање

Ко се није себе уплашио
Он и не зна шта страх собом носи
Ко се није на се надносио
Он се лако са собом поноси.

Тамно место у сваком човеку
Сенчи слику што се споља види
За другога представља препреку
Самом себи основ да се стиди.

Бобра коју сам са собом води
За човека није битка мала
Није лако одолет слободи
Бранити се од сопствених зала.

Боем

Нећу да живим овај живот шема
Што у мени ствара бол и немир
Хоћу да живим живот боема
да својим бићем освојим свемир.

Шта ће ми живот у крутој стази
У којој почетак означава крај
Нас ово време ионако гази
И нико од нас неће наћи рај.

Зато и живим овај живот клети
По вољи срца и разума свог
Нико од нас неће постат свети
Још мања је шанса да постане Бог.

Осама

У самости ко не види спаса
Ком самоћа извор среће није
Никад неће домоћи се гласа
Да га чује од свега радије.

У жагору ко најбоље чује
Тешко да ће снагом деловати
Ко најмање он највише даје
Нарочито кад ком има дати.

Лако бити ако се не тражи
Пуна снага бића да оживи
Лако бити када се у лажи
Место тебе други увек криви.

Страдање

Ноћас сам страшан сан уснио
У народној маси био сам сам
Тешку сам рану себи отворио
Небудног убио ме срам.

Страдање које се нама десило
Нико други није још искусио
Живот је више него се уснило
Сан се тихо у живот прелио.

Да смо у нечем другом први
У свету суровом тако издвојени
Да нам нису пролили толико крви
Били бисмо више уважени.

Жртва са коца и из јаме запомаже
Висина и дубина мера су смакнућа
Као жртви живети је драже
Него бити херој крвавог прегнућа.

Врхови се на малено своде
Меру свету простак утврђује
Величине никоме не годе
Малу главу мало узбуђује.

Немерљиво је српско страдање
Довољно је страшно и када се мањи
Оно је веће што нам је тише јадање
Крвљу нашом крвник се брани.

Преузмите комплетну збирку песама "Недоглед" Боривоја Рашуа у .пдф формату (640кб).